Bolesti golubova

BOGINjE

PRENOŠENJE - Kod ptica, kao i kod životinja postoje različiti virusi za različite vrste. Do danas su izolovani virusi boginja kokošaka, golubova, ćuraka, papagaja, kanarinaca, prepelica, sokolovaičvoraka.

Infekcija virusom sopstvene vrste izaziva teške gubitke čakido 90 %, dok infekcija virusom tuđe vrste stvara boginju na mestu ulaza, lako se preboliistvara imunitet.

Zaraza se unosi preko golubova koji su doleteli ili nabavljeni, prenosi je čovek preko odećeiobuće, a unutar golubarnika preko hraneivode. Interesantno je da ovaj virus moze da preneseikomarac.



KLINIČKA SLIKA – Posle 4-14 dana od zaražavanja, kod golubova se javljaju boginje. Prve izbijaju na delovima kože koji nisu operjani, kao što su očni kapci, nozdrveinoge. Kasnije boginje izbijaju po celom telu. U isto vreme boginje prodiru u unutrašnje organe. Boginje na sluzokoži nazivamo difterijom. Kod starijih golubova kod kojih je imunitet veći, bolest se može zaustaviti samo na kožnoj formi , dok kod mladih golubovaimanje imunih, mešana forma kožnihisluzokožnih boginja može dovesti do gubitka time što dođe do gušenja ili uginuća kao posledica neuzimanja hrane.



DIJAGNOZA – Bolest se lako ustanovljava kada je u pitanju kožna ili mešana forma. Za utvrđivanje sluzokožne forme potrebna je pomoć veterinarske laboratorije.

HERPES

PRENOŠENJE BOLESTI – Iz obolelihiiz skriveno inficiranih golubova izlučuje se preko kljuna, nosa, očnih kapaka,iizmeta, dospeva u voduihranu pa se preko njih dalje širi. Mladi, primanjem hrane od zaraženih roditelja, primajuizarazu.



KLINIČKA SLIKA – Posle unošenja u telo Herpes virus u sluzokožu disajnih putevaiprobavnog kanala. Kad prođe inkubacija od nedelju dana, javljaju se prvi simptomi kod mladih golubovaioni u roku od 2-3 dana uginjavaju. Kod starijih (6 meseciiviše) retko se bolest klinički ispoljava. To se dešava samo u uslovima lošeg držanja, kao što su prenaseljenost kaveza, vlaga, nehigjena, naporan letitada mogu da nastanu gubiciikod odraslih. Infekcija odraslih u normalnim uslovima jedino dovodi do stvaranja antitelainastajanja trajnih izlučivanja virusa. Bolest se najčešće može da zapazi kod mladih u uzrastu od 1 do 2 meseca, a ispoljava se poremećajem opšteg zdravstvenog stanja, smanjenim apetitom, a povećanjem žeđi, nakostrešenim perjem, prolivom, mršavljenjemiopštom slabošću.



DIJAGNOZA – Na osnovu kliničkih znakova samo se može posumnjati na infekciju Herpes virusom. Tačna dijagnoza se postavlja u laboratoriji.



LEČENJE – Kao kod svih virusnih bolestiiovde ne postoji mogućnost specifičnog lečenja. Golubovima se daju vitamini radi jačanja organizma i anibiotici širokog spektra da bi se sprečila sekundarna infekcija. Golubove sa ispoljenim kliničkim znacima, najbolje je odmah ubiti.

PARAMIKSOVIROZA

PRENOŠENJE BOLESTI – Bolest se prenosi doletanjem tuđih golubovaiučestvovanjem golubova na izložbama. Bolesni golubovi izlučuju virus preko izmeta, pljuvačkeiiscetka iz očijuinosa. Zaraživanje novih životinja nastaje preko kontaminirane hraneivode kaoiudisanjem sasušenog virusa zajedno sa prašinom. Virus mogu da prenesuigolubari kad odlaze jedni drugima u posetu. Paramikso-virus ima osobinu brzog širenja. Kada je unet u našu zemlju, on je za 2 do 3 meseca prevalio put od Subotice do Niša, čemu su najviše doprinele izložbe. Sada je virus prisutan u mnogim zapatima, posebno kod slobodnih golubova, u organizmima prebolelih golubovaičeka nove generacije prijemčivih ptica.

KLINIČKI ZNACI – Paramiksoviroza je karakteristična po pojavi vodenastog proliva, koji zahvati odjednom veći broj golubova. Za razliku od proliva koji se javljaju kod drugih golubijih bolesti, ovaj je u vidu vodenaste lokve u čijem se središtu nalazi oformljen izmet. Zapravo toinije proliv u pravom smislu, već povećano izlučivanje mokraće, ali je karakteristično da od ovog proliva ceo golubarnik postane vlažan. Posle nedelju dana, bolest prelazi u hroničnu formuinastaje krivljenje vratova, zabacivanje glave unazad ili na stranu, nemoć u nogamaikrilima. Bolesni golubovi se lako uznemire, drhte, zauzimaju neprirodne položaje tela, oštro reaguju na zvukipočinju da se prevrću po podu. Hteli bi da jedu ali nisu u stanju da pogode zrno. Gubitci su velikiiiznose od 10 – 80 %, što zavisi od virulencije virusaistanja imuniteta u jatu.

LEČENJE – Specifičnog lečenja nema, jer antibiotici ne deluju na viruse. Može se pokušati sa simptomatskim lečenjem davanjem vitamina B-vitaminaielektrolita u vodi za piće. Posle bolesti obavezno dezinfikovati golubarnik rastvorom masne sode ili nekim drugim sredstvom koji ubija viruse.

IMUNOPROFILAKSA – Jedina prava zaštita golubova je vakcinacija dok su još zdravi. Vakcinu treba sprovoditi dva puta godišnje, u decembru pre sparivanjaiu julu kada pristignu mladi. Najbolje je mlade vakcinisati kako koji izleti a ne čekati da svi izlete pa ih tek tada vakcinisati. Za vakcinaciju upotrebiti vakcine protiv kokošije kuge a postojeispecijalno pripremljene akcine za golubove (Chevivac). Najbolja zaštita postignuta je vakcinom “La sota” u petostrukoj pilećoj dozi.







[img][/img]